Ćao, ja sam Una, praznoglava glupača.

Imam nezasluženo veliku platu.

Imam nezasluženu poziciju.

Nemam nikakvo znanje.

Od mene nema šta da se nauči.

Pravim glupe social media postove.

Praznoglava sam.

Umislila sam da nešto znam.

Izgledam komično.

Loša sam osoba.


Niko mi nije hakovao blog, ovo sam ja sve sama o sebi napisala. 🙂

Jer, ovo je sve ono što su mi drugi ljudi govorili na radnom mestu ili povodom mog posla.

I ovo nije sve, nego samo deo, ali bi cela lista bila previše dugačka.

A zašto pišem ovaj tekst?

Zato što sam poprilično dugo, negde od tinejdžerskih dana, bila na udaru raznih negativnih komentara, koji su se uvek odnosili na nešto što radim, bilo da su u pitanju moje dobre ocene, ili moja želja za usavršavanjem, ili pokušaj da nešto promenim, pokrenem… Jednostavno, neki ljudi baš ne vole kad radite bilo šta drugačije od većine i imaju želju da vam objasne gde je vaše mesto. 

Ja kao ja sam pojedinac, ali sam se zabrinula kad sam shvatila koliko dobrih ljudi prolazi kroz sličnu situaciju, do te mere da gube volju i motivaciju da rade na sebi, jer kad god nešto pokušaju, neko iz okruženja ih „poklopi“ uz poruku da nisu dovoljno dobri.


Činjenica 1: Neki od vas rade ili se druže sa toksičnim ljudima.

Uzroci njihove toksičnosti mogu da budu raznoliki – stres, nedostatak samopouzdanja, ljubomora, nezadovoljstvo sopstvenim životom (plata, stan, veza), opšta nesigurnost u društvu, zdravstveni problemi, sujeta, itd.  I neki od vas će dolaziti u situaciju da budu na meti tih ljudi, na fizičkom radnom mestu, u poslovnom online okruženju ili čak u privatnom životu.

Činjenica 2: Kad god radite bilo šta čime se ističete, neko će se osećati ugroženo i koristiće vas kao javni toalet.

Ispričaću vam jednu svoju priču, a sigurna sam da su se mnogi od vas nekad na poslu osetili kao da služe samo da neko istrese svoje frustracije na njih. 🙂

Pre godinu i po dana napisala tekst u kome sam stvarno otvorila dušu – o tome kako je izgledao moj karijerni put i šta sam sve prošla – od fakulteta, bez praktičnog znanja, do prvog posla. Jedini cilj pisanja teksta bio je da pomognem mladim diplomcima da se adaptiraju na nove uslove na tržištu rada u svetu kreativnih industrija, da zaobiđu moje greške i da lakše dođu do prvog ugovora.

I šta se desilo?

Osim višestrukih ponuda za posao, dobila sam i desetine uvreda. Od ljudi koje ne poznajem, koje nikada nisam videla, čak i od onih koji se uopšte ne bave digitalnim marketingom. Od potpunih stranaca, uzrasta od 20 do 70 godina!

Ne znam tačno šta ih je iritiralo. Možda to što sam u tekstu pokazala kako sam se izborila sa izazovima, ili to što sam otvoreno zadovoljna svojom karijerom i statusom, ili to što je tekst bio čitan, hvaljen i deljen u online svetu… Ali nisu mogli da ga podnesu! Među onima koji su me vređali bilo je i ljudi od kojih to ne biste očekivali, kao što su na primer zaposleni u HR odeljenjima ili visokoobrazovani stariji ljudi.

Nakon toga sam shvatila da – ukoliko jedan moj tekst može da digne toliku prašinu, onda ja baš moram da počnem da pišem blog. 🙂

Tako da…

Ako prolazite kroz istu situaciju, dobijate veoma neprofesionalne uvredljive komentare od svojih kolega, najbližih saradnika ili poznanika povodom svog posla ili rada, evo šta možete da uradite po tom pitanju:

  1. Razumite ih. Njima je mnogo teže nego vama, inače se ne bi tako ponašali.
  2. Okružite se pozitivnim ljudima koji diskutuju o novim idejama i planovima, a ne o drugim ljudima. Svi smo mi zbir pet osoba s kojima najviše provodimo vreme, pa zašto ne bismo izabrali onih pet najuspešnijih koje znamo?
  3. Isključite se emotivno, i nastavite da radite na ostvarenju vaših ličnih ciljeva, jer svako je odgovoran za svoju sreću i zadovoljstvo. Tuđ problem nije vaš problem.
  4. Udaljite se fizički od negativnosti ukoliko je to moguće – slušalice, druga kancelarija, rad od kuće…
  5. Zapamtite da je sve to prolazno, i veoma je mala šansa da ćete s tom osobom raditi ili se družiti do kraja života.
  6. Setite se da niste sami i da mnogi ljudi prolaze kroz isto to svakodnevno.

Bonus savet: Ako ništa ne pomogne, stavite im heftalicu u žele 🙂

Važno je da znate da ovakve stvari ne mogu da ostave bilo kakve ozbiljne ili trajne posledice na vaš rad, ličnost, karijeru i sopstveno zadovoljstvo, dokle god znate ko ste i čemu težite. Jer kad se povezujete sa sjajnim ljudima koji će vas podržavati u želji za napretkom, neosnovani negativni komentari kolega, njihov podsmeh na račun vašeg izgleda i frizure, i izjave o tome da ste bezvredni su samo nebitan šum nesrećnih pojedinaca.

Vaš posao je da nastavite da radite ono što je najbolje za vas.

Ukoliko imate slična iskustva koja želite da podelite, slobodno mi ostavite komentar ili mi pošaljite privatnu poruku. 🙂

Una Autor članka

Budite prva osoba koja će da komentariše

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.