Zašto teta Rada sa pijace ima bolju prodaju od mog online shop-a?

Da li se sećate kakav je osećaj kad kupujete nešto od seljaka na pijaci? Kad ne morate, kao u ovim modernim supermarketima, da uzimate broj na delikatesu pa čekate da se pojavi na displeju…

Teta Rada dolazi svakog dana iz sela nadomak Beograda, ima tezgu na pijaci blizu male česme, desno od ribarnice, i zove te „ćero“ kad uzimaš povrće.

Ona je „tvoj čovek“ za luk i paprike. Tvoj dobavljač.

Tvoj pouzdani izvor zdrave domaće seoske hrane.

Ne razmišljaš da li hrana valja, pa mora da valja, jer – kada te je Rada zeznula?

Nikad. Još ti da i malo gratis, za decu „da porastu“.

Znaš kad dolazi, gde da je nađeš. Znaš da joj se ćerka udala. Da muž ima problema sa kičmom. Da opremaju kuću. Da su kupili drva za zimu. Da sledeće nedelje stiže paradajz.

Veruješ jer znaš da je to tako.

A onda, tu je i kupovina preko interneta…



Gde smo danas sa online kupovinom?

Rezultati analiza kažu da smo na dobrom putu i da online kupovina u Srbiji raste i napreduje iz godine u godinu. Istraživanja iz 2016. i 2017. ističu neke od podataka kao na primer da više od 70% građana Srbije smatra da je kupovina preko interneta bezbedna, da svaki treći Srbin bar jednom mesečno kupuje online, da se najviše kupuju odeća, električni uređaji i knjige, kao i da aktivni korisnici kartica u Srbiji u proseku godišnje obave trinaest plaćanja na Internetu.

Paralelno sa porastom internet transakcija, i kvalitet domaćih sajtova postaje sve bolji – pouzdani su, podaci korisnika su zaštićeni, informacije o proizvodima su jasno istaknute, dostava je često besplatna (osim za jeftinije artikle), postoje FAQ sekcije gde korisnik može da pronađe sve odgovore, integrisan je Live Chat, postoji opcija povraćaja novca, itd.

Tehnički – odlično, jer imamo ljude koji znaju posao.

Gde onda zapne?

How is your wife?

Znate one fore iz američkih filmova kad se sretnu dva lika u golf klubu, i ovaj što se očigledno bavi prodajom, kaže nešto tipa „Gde si legendo, kako je tvoja divna žena Debra? Još uvek te trpi? Je l’ su klinci dobro? Majkl će uskoro na koledž, zar ne? Javite se ovih dana, imam karte za Nikse – pored parketa.“ E stvar je u tome da ovaj lični odnos i dalje „radi“, čak i u digitalnom svetu.

To je onaj DRUŠTVENI momenat kupovine.

Da znaš čovEka.

Jer teško je izbaciti iz ljudi „ljudski“ faktor i navići ih na komunikaciju sa mašinom, a ipak, stalno nas uče da je softverska automatizacija bez ljudskog rada ključ proširenja biznisa i rasta.

U međuvremenu, žene i dalje idu „na nokte“ kod Cace.

„Na lokne“ kod Baneta.

Povrće se kupuje kod teta Rade, a Zoki iz mesare ti uvek ostavi najlepše parče buta.

I to vam je priča o poverenju koje čovek ima u drugog čoveka.

  • Zato brendovi uzimaju influensere za komunikaciju – jer će publika pre kupiti nešto od osobe za koju zna gde jede, gde se depilira i koje pelene koristi njegovo dete.
  • Zato ljudi vole da pričaju s brendovima preko društvenih mreža, jer žele da pričaju sa pravom osobom.
  • Zato velike kompanije imaju korisnički servis koji se potpisuje imenom ispod svake javne poruke na društvenim mrežama.
  • Zato uvek gledate kakve ocene ima neki prodavac i čitate iskustva drugih ljudi.
  • Zato će korisnici pre da naruče kaput preko Instagrama od devojke koja švercuje robu iz Turske i slika se u njoj („cena imboks“), nego iz napeglanog online butika.
  • Zato se još uvek ide na poslovne ručkove, iako je lakše poslati mejl i naručiti robu.

I zato, ako prodajete nešto online, neka vaš brend u online svetu bar „izgleda“ kao realna osoba s kojom bi neko otišao na pecanje ili kafu. To ne možete da uradite krozkorporativni video sa timbildinga, ali možete kroz malo prisniji odnos sa kupcima.

Lepo kaže Godin, sve je u odnosu i pričama. seth-godin-people-buy-relations

Una Autor članka